::::::::::h3lloooooooo::::::::::::::::::::

alo ljudi pa di ste....tužna nowost,starost....komp mi je riknuo......pa me nema....al pisala bum kad bum na infici...pa efo i sad pišem...lol....kod mene wam nema nikaj nofoga....i dalje samam...i tak...pa nista judi.....wojim was swe i mislim na wasssssssss................pusaaaaaaaaaaaaaaa

subota, 19.04.2008.

°°da je srece bilo...ti bi samnom spawalal...ma da je srece bilo..djecu bi mi rodila....°°

ello...dugo nisma pisala post jer mi je komp sjeban..a kako ga sad pišem nije wazno...
lol
još sad razmisljam zasto mi je naslow uwijek stih neke pjesme...neznam ni samam...možda jer nekako sadrzi taj dio koji mi zapne za uho jer gowori nesto o meni...možda sam zato jer mi je lijep...
al to nikad necemo saznati kao ni to zasto kruh uwijek padne na namazanu stranu ..ili zasto mama kupuje wc papir s uzorkom...ili zasto je nebo plawo...ili zasto sam jatužna..lol...ma ajd owo je još i dosta weselog raspoloženja owaj post nego onaj na drugom blogu...stwarno neznma kaj da wam napišem...al trenutno bih željela jedan weliki zagrljaj....eto tako se osječam...
nisam nawikla pisati kratke postowe pa necu ni sada...
cjeli tjedan nisma bila u skoli jer sam bolesna...fale mi swi iz razreda...da slušam njihowe gluposti pod satom...a i wec dugo nisma tako dobro spawala ko na satu hrwatskog..ili se zajebawala kao pod higijenom ...ili se smijala kao pod poznawanjem robe...ili nekog mrzila ko profu iz trgowinskog...tu ženu wiše nemogu smisliti...prije mi je bila najbolja...al wiše nije ...ja sam joj bila među najboljima...cak sam imala pet iz njenog predmeta...ma ono uwijek se oslanjala na mene a sad nece popustiti da mi dopusti da praksu promjenim ...a zbg nje cu past razred i imam loše ocjene...koma...a frendu je ono bez pol beda i nasla cak drugu praksu...totalno je nezahwalna i bezobrazna...al ma gotowo je i s mojom dobrotom...od sad ja radim usluge samo onima koji ih prwo meni naprawe..jer kaj god da ja trazim dobijem kurac u zube...
no tako je u mome žiwotu....

ništa mislim da je to swe od mene...
i da na kraju pozzam:
*mony...
*maty....
*chicu...
*maricu...
*malu...
*rafu....
*tomija-ma on je car..fala ti sreco za swe....
*cool_girl3993 i mateu koje mi stalno komaju..ak ne na owom onda na drugom blogu...

i ak sam koaga zaborawila ispričawam se duboko jer ono kasno je i teško razmisljam a i muči me par stwari tak da fkt nije namjerno....

pussa swima i neznam dal sam rekla da mi je komp riknuo...pa me nea na msnu ili na blogu..pusa i cao

četvrtak, 10.04.2008.

°°my sweet sixteen ...or not...??°°

koliko wam se puta dogodilo da toliko stwari zelite reci ...i to pametnih stwari...ali nakon nekog wremena wam to swe postane glupo...
koliko ste puta imali osječaj da morate pomoći drugima...brinuti se za druge...ali shwatite da to nema smisla....
da wam to skoro nitko nece wratiti...
swakoga dana swijet je swe okrutniji...
u danasnjem swijetu rijetko ima mjesta za pomaganje drugima..jer moramo raditi swe i swasta da pomognemo sebi i učinimo nesto za sebe....
u danasnje wrijeme swi osuduju...swi kritiziraju i bacaju swoja misljenja bez ikakwe potrebe...bez da ih itko pita i bez da imaju dopustenje...
uwijek neko nekoga powrijedi...namjerno ili nenamjerno ali uwijek netko pati.....
često ljudi donose odluke bez da razmisle o tome...
često su te odluke kriwe....
zasto je malo osoba koje brinu o tuđim osječajima wiše nego o wlastitim..
zasto se ne zapitaju sto je zaprawo žiwot...
nekima je to igra na srecu....ili dobis ili izgubis...ili powrijedis ili ne powrijedis druge...
nekim igra na prljawo...preko tuđe nesreće dobijes sreću...
nekima je teret...pa ga odbacuju..
a dok nekima je žiwot kakaw god bio sreća...
dok imaju osječaje...dok su drugi sretni i žiwot je lijep...
jadno je sto u zadnje wrijeme ljudi ubijaju jedni druge radi nowca...nečeg nežiwog...jadno je sto ljudi izwrsawaju samoubojstwa da bi se riješili problema..kad to ostaje na njihowim bližnjima...jadno je koliko ne cjene to što dišu...osječaju i wole....i što je najgore ne cjene nimalo osobe na kojima ostaje njihow odbaceni teret...
u žiwotu nikad nema potrebe za smrcu...i da su u problmima do grla ...i da neznam sta trebaju žiwjeti...i biti sretni...
ljudi su jedina bića koja wole...mogu biti woljeni...misle...osječaju i nitko ih ne progoni...
bića koja imaju slobodu swog uma...
bića koja mogu swe....
ali opet oni to swe odbacuju...tako sma par puta i ja bila spremna swe odbaciti...
ali nisam ....
odlucila sam da žiwim koliko žiwim swe dok iz mene ne izade moj posljednji dah...sam od sebe...
istina je sto kažu da je sreca u malim stwarima...
kao npr.u tuđem osmjehu kada naprawis nesto da ga usrecis...
osječaji su koma...znam to...ili mrziš ili woliš...nema izmedu...mrziš malo ili puno...woliš malo ili puno....
ali opet u cjelom žiwotu najwažniji su ljudi..
nikakaw nowac...cipelice...sminkica za izlazak i alkoholno piće...to je samo zabawa nikakwa sreca

možda owo swe izgleda dlupo ili bez smisla ali pokusajte nekada donijeti odluku di pazite da ne powrijedite druge a znate da cete tako powrijediti sebe...
probajte donijeti odluku gdje cete gledati kako su ljudi oko was sretni a wi smjeskom na licu skriwate swoju bol i tugu...jer se žrtwujete za tuđu srecu...
ako to probate znati cete kako se ja osječam....

možda neki misle da trenutno pišem bajke...
da nisam tolika dobrica....
ponekda i ja osudujem...i kritiziram...i griješim jer i ja sam nakon swega od krwi i mesa...čowijek ko i swi...
ali trudim se makar samo prema bližnjima biti što bolja...

jadno je sto nakon swega mene osuduju i kritiziraju ljudi kojima nimalo nije stalo do drugih...
osobe koje mene kriwe zbog swojih gresaka...
osobe koje ne wide i ne broje moje wrline...samo mane pamte...

nakon swega toga ja se osječam kao zadnja mrwa kruha...
ne osječam se kao čowijek ...

i nakon dosta dugo razmisljanja usudujem se reci da
sam ponosna na sebe...na swe one dobre stwari koje sam naprawila...a da niko nije ni primjetio...ponosna sam na sebe i na ono sto sam postala....
što sam takwa sama postala...

..HVALA.....
.....ONIMA KOJI SU MI SE SMIJALI,
BEZ NJIH NE BI PLAKALA....
....ONIMA KOJI ME NISU MOGLI VOLJETI,
BEZ NJIH NE BI UPOZNALA PRAVU LJUBAV...
.....ONIMA KOJI SU ME POVRIJEDILI,
BEZ NJIH NE BI ZNALA KAKO JE TO KAD BOLI....
....ONIMA KOJI SU ME OSTAVILI,
BEZ NJIH NE BI OTKRILA TKO SAM JA.....
ALI ONIMA KOJI SU MISLILI DA NEĆU USPJETI,
NJIMA ZAHVALJUJEM NAJVIŠE.....
JER BEZ NJIH NE BI NI POKUŠAVALA.....
......HVALA.....

i to je to....

srijeda, 09.04.2008.

°°Víveme sin miedo ahora Que sea una vida o sea una hora No me dejes libre aquí desnudo Mi nuevo espacio que ahora es tuyo, te ruego°°

oduwijek sam mislila da sto sam starija da ce swe biti lakse...al sto wise godine idu ja se swe wiše bojim...
bojim se gresaka....bojim se donositi odluke...uwijek zelim da drugi odluce...jer ja se bojim pogreske...
swega se bojim...al uwijek treba riskirati....
ali što ako zbg kriwe odluke propustim najwecu srecu....
jednostawno neznam sta da naprawim...ne želim donositi odluke..ibjegawam to...a i pritom powrijedim druge a cesto i sebe...swe zbg straha....
neznam kako da wam to opišem...al idem uzeti najlaksi i najednostawniji primjer...
idem npr. kupiti čokoladicu....i uwijek kupujem npr cokoladu s keksom al znam da nsiam probala s rižom..al ja swejedno necu kupiti i probati s rižom čokolatu jer se bojim da mi se nece swidjeti....
užasna sma kukawica...i to mrzim...
al šta ces...
i tako sad ja neznam kaj da radim..dal da i dalje izbjegawam odluke ili da odlučim pa di puklo dapuklo i možda neznam to ne bude dobra odluka i radi toga propustim nesto...neznam...neznam kaj da radim...to je to od te teme...


a sad kako ste wi kaj ima....ajo ll prosla je ponoć...a neznam ni dal mi se spawa...lol...sutra mi skola počinje tek u 15.45...jey...to đurđa...lol...a idem ja sad..i aj mi malo komajteeeeeeeeee....plzzzzzzzzzzz

pusaaaaa

četvrtak, 03.04.2008.

Nikad duže nisam ćutala,a rekla tako puno..nikad nisam bila wedrija,a swe je tako crno...

ey...kaj ima...kako ste....hehe...ewo mene dosada pere pa eto malo da nekaj pišem i tak...

OWO JE ISTINITO...BAR U MOM SLUČAJU...
kada je djevojka tiha-misli na milijun stvari
kada djevojka ne reagira-duboko je zamišljena
kad te djevojka upitno gleda-pita se koliko ćeš još ostati pokraj nje
kada djevojka odgovri sa mnom je sve u redu-ima problema
ako te djevojka prodorno promatra-pita se zašto lažeš
kad djevojka spusti glavu na tvoje grudi-želi da zauvijek ostaneš kraj nje
kad te djevojka želi vidjeti svaki dan-sviđaš joj se
ako djevojka kaže volim te-ona to stvarno i misli
kada djevojka kaže nedostaješ mi-nikome na svijetu ne ne dostaješ kao njoj

nešto jako lijepo:
Djevojka upita svog dečka:
"Da li si zaljubljen u mene?"
On odgovori:
-Ne!
Ona ga pita:
"Misliš li da sam lijepa?"
On odgovori:
-Ne!
Ona ga opet pita:
"Da li sam ja u tvom srcu?"
On odgovori:
-Ne!
Na kraju ga upita:
"Da te napustim, da li bi plakao za mnom?"
On opet odgovori:
-Ne!
Okrenula se i veoma tužna odlučila da ode od njega.
On ju na to zagrli i kaže joj:
"Ja nisam zaljubljen u tebe - ja te volim!"
"Ja mislim da ti nisi lijepa - ja jednostavno mislim
da si prekrasna!"
"Ti nisi u mom srcu - ti si moje srce!"
"Ja ne bih plakao da me napustiš, ja bih umro zbog tebe!"

ewo tako malo nekaj da pišem gluposti...
ma uopće mi nije dobro glawa mi puca ko neznam kaj...
pa šta je to s wama ljudi u prošlom postu nije bio ni je dan kom...strasno...joj kako mrzim tu riječ: strašno....
ah jbg...nego ljudi nowi post nebum pisala swe dok ne dobijem barem jedan kom....

ništa to je to....

pozzam:
*maty
*mony
*chicu
*maricu
*mallenu
*stupić:)
*rafu
*tomija
i još puno was...
ništa to je to....

pussach

nedjelja, 30.03.2008.

°°°oprosti mojoj mladosti bar to ...sto nikada ti nisam priznao..koliko te wolim...°°

ey...kaj ima...ewo dugo wam nisam pisala...a ni neznam kaj da wam bas pišem..praznici gotowi...ajoooooooo....

mene ljubaw mući...katastrofa....

užasno sam se promjenila...uopće neam wiše neznam kako da to objasnim ...neam čwrst karakter...ono neam wiše one upornosti...ono da nikad ne odustajem dok ne dobijem ono kaj želim...katastrofa...sad ono za swe za žiwo bas briga...

ajo...ja bih...hmm neznam ni sama kaj...

opet bas ne jedem...nemogu...ono jucer krenula jest buhtlu...mislim matea mi dala komad buhtle i to je waljda bio jedan zalogaj a ja sam ga jedwa pojela u 6 zalogaja i to jedwa ono uopće mi se ne jede...nemogu...
al samo pije jogurte po cjeli dan...i počela sam wježbati...jeeeee...
ja stwarno neznam kaj da wam pišem...

a dugo wam nisam pisalal....

nista idem ja...

pussaaaaaaaa

ponedjeljak, 24.03.2008.

°°nema wiše idea...samo misli...........°°

u swim stwarima najteži je početak...
nikako da nademo onaj prawi...
bilo to u zadaćnici...ili ljubljenju...početak je najteži...
mislimo da početak otkriwa čowijeka...ali početak je samo početak nečega...
često ,čak i prečesto swe osuđujemo po početku...tako i u owome tekstu početak je jako težak za mene...i iskreno ne swida mi se...ali umjesto da ga obrisem nastawljam dalje...u žiwotu mnoge početke ne možemo izbrisati ...ili prawiti se da ih nije ni bilo...to je težina žiwota...ali nakon swakog početka...hmmm...dolazi ono glawno...ono što čekamo i zbg čega smo se odlučili započeti taj početak...
žiwimo od uspona i padowa...i padowi na početku su jako laki za poprawiti...dakle...u swakoj stwari postoji težak početak...

tu je najwažnija naša swijest...gada razum i srce se poswade...uwijek je netko za a netko protiw...ali žiwot je prekratak...u sekundi se može nesto dogoditi ...a na nama je da li ćemo žiwot prowesti pitajući se što li se moglo iz tog početka razwiti ili čemo prežiwjeti poćetak....

kao i uwijekna nama je da odlućimo....

i sada koliko god owaj tekst bio glup...on je i realan...kada ga malo bolje shwatimo ...znamo da ne treba oklijewati...treba swaki tren žiwota prožiwjeti....swaku stwar započeti da možemo shwatiti ono što želimo....

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.